Osnovana 2001. od strane Udruženja košarkaških trenera Srbije, klinika je zamišljena kao nadogradnja već postojećih ,,Trenerskih dana''. Ponela je naziv Beogradska košarkaška klinika, a od 2022. nosi ime Beogradska košarkaška klinika Dušan Duda Ivković, po našem proslavljenom treneru koji je i osnivač ovog, danas u svetu izuzetno priznatog seminara.

Od 2002, kad je održana prva klinika, kroz nju je prošlo preko 25.000 trenera koji su slušali predavanja preko 100 najistaknutijih svetski poznatih trenera. Osnovna ideja kojom se UKTS vodi je da na svakoj klinici bude među predavačima neki od najistaknutijih evropskih trenera, jedan od najuticajnijih trenera u Sjedinjenim Američkim Državama (NBA ili NCAA), kao i bar jedan domaći eminentni predavač. Akcenat je na pokrivanju svih aspekata košarkaškog treninga – od tehničkih elemenata, preko taktičkih ideja, do psihološke i fizičke pripreme igrača i ekipa, pa su predavanja o svim ovim temama prisutna na svakom izdanju ovog našeg najvećeg seminara.

Ovako zamišljena i izvedena, naša klinika je vrlo brzo prerasla u jedan od najprestižnijih stručnih seminara u svetu, pa je logično da se treneri iz brojnih zemalja rado odazivaju, a o njoj se u medijima izveštava u superlativima. Udruženje košarkaških trenera Srbije je ponosno ne samo na sve koji su do sada uzeli učešća, kao i na sadržaje koji su prezentovani, nego i na doprinos koji se ovom i ovakvom manifestacijom daje promociji Srbije kao zemlje košarke, i sporta uopšte.

Posle više od dve decenije postojanja i uspešnog rada, širom sveta je Basketball clinic Belgrade Dušan Duda Ivković prepoznat kao brend koji garantuje kvalitet, i na kome su se školovali, i školuju i dalje, brojni treneri koji su baš tu sticali nova i neophodna znanja. Mnogi od njih su primenjivali iskustva sa naše klinike u praksi, i osvajali medalje i trofeje čiji se broj svake godine uvećava.

Najzvučnija imena na klinici

Od 2002. prodefilovalo je bezbroj sjajnih trenera koji su imali demonstraciona predavanja na našoj klinici, a slušalaca je bilo preko 25 hiljada. Uglavnom mladih trenera iz Srbije. Evo nekih najpoznatijih imena koja su uzela učešće:

Don Nelson, Greg Popović, Leri Braun, Majk Dantoni, Berni Bikerstaf, Sten van Gandi, Del Haris (NBA), zatim Roj Vilijams, Džon Kalipari i Oliver Parnel (NCAA), Etore Mesina, Havijer Imbroda, Garsija Aito, Aco Petrović, Pepe Ernandez, Oktaj Mahmuti, Andrea Trinkijeri, Ćus Vidoreta, Jevgenij Pašutin, Đoan Plaza, Izrael Gonzales (Evropa)...

Naravno, dug je spisak naših najcenjenijih trenera koji su držali predavanja, a pomenućemo samo neke:

Dušan Ivković, Marina Maljković, Željko Obradović, Božidar Maljković, Duško Vujošević, Igor Kokoškov, Svetislav Pešić, Aleksandar Trifunović, Zoran Lukić, Aleksandar Džikić, Saša Obradović, Dušan Alimpijević...

Rekli su o klinici

Ja sam srećan da naša klinika i dalje funkcioniše, mada u dosta teškim uslovima. Meni nikad nije smetalo kad su govorili: ,,To je Duda, to je Dudina Klinika''. Sav uspeh dugujem brojnim generacijama košarkaša i trenera koji su bili naši najbolji ambasadori širom sveta, kao i mojoj najdražoj selekciji - reprezentaciji. Ne postoji tajna uspeha. Treba samo postaviti određene principe koji treba da se ispoštuju, biti lider, voditi tim, preuzeti odgovornost i kad ima uspeha, i kad izostane i, normalno, napraviti kvalitetnu hemiju. Uvek sam se trudio da svo svoje znanje prenesem na najkvalitetniji mogući način igračima, ali nisam samo ja njih učio, nego sam i sam učio od njih. Mnogo toga sam ja naučio od igrača koje sam trenirao.

To je jedna od najboljih, ako ne i najbolja trenerska klinika u Evropi. Najcenjenija je, zato se i velika trenerska imena lako odazivaju jer ima takvu reputaciju. I zato jer je jedna od najcenjenijih trenerskih škola upravo srpska škola, ili škola iz ovog našeg regiona. Sada još imamo situaciju da nosi ime jednog od najvećih ikada u Evropi, a u svakom slučaju jednog među najvećim srpskim trenerima - Dude Ivkovića. To je još jedna dodatna pozornost na ovu već sjajnu kliniku. Prisustvovao sam skoro na svakoj klinici kad sam bio u prilici, i uvek sam zamišljao dok sam sedeo na tribinama - bože, kako bi bilo fantastično da jednog dana budem na drugoj strani, da i ja predajem. Toliko je ta klinika bila velika u mojim očima dok sam dolazio kao posmatrač. A na svakoj klinici je mogla da se pokupi bar jedna rečenica, jedna misao, jedna filozofija, ili neki trenerski trik kojim se mogu oplemeniti trenerske vežbe, da se dobije na raznolikosti i različitosti, što igrači vole. Meni je klinika pomagala, uvek sam se posle klinike vraćao pametniji nego što sam bio pre.

Trener Ivković je bio jedan od naših legendarnih učitelja. Velika je čast za mene što sam pozvan da govorim i predajem na klinici koja nosi njegovo ime. To je sjajan način da slavimo njegovo nasleđe i sve što je uradio za košarku, i to ne samo srpsku košarku, već i za međunarodnu.

Tendencija svake klinike je dovođenje najboljih svetskih trenera koji rade u Evropi, znači u evropskim klubovima, kao i u NBA, odnosno u američkoj univerzitetskoj košarci. Naša trenerska klinika ima već toliki ugled u svetu da se svi gosti rado odazovu. Rado, sa oduševljenjim, i to svi. To je posledica utiska trenera koji su ovde bili prethodnih godina, i sa oduševljenjem koje nisu krili napuštali su Beograd.

Vrlo je teško organizovati klinuku. Prvo, mi ne zarađujemo kroz nju, ona je apsolutno besplatna za sve trenere našeg Udruženja. Znači, našim trenerima dajemo besplatno nešto vrhunsko. Međutim, veliki je problem sa stranim trenerima koji sami moraju da plate kotizaciju. Za srpske trenere sve je besplatno. Kvalitet klinike svake godine ide sve više i više, naš trud se prepoznaje u svetu. Mnogo trenera dolaze iz Azije, kao i iz Afrike. Zanimljivo je da je naša klinika u hijerarhiji evropskih trenerskih klinika u samom vrhu. Praktično je prva, i nosi određeni broj bodova koji su potrebni da bi treneri dobili licence. Što kod nas, što u Evropi.

Piva Ivković je bio osnivač, od prvog dana smo bili zajedno. Sećam se kad smo on i ja u hali ,,Pionir'' čistili i donosili stvari od naših kuća za potrebe klinike. Ja sam od kuće doneo telefon. Bio sam tada student, mlad, kad smo pravili Udruženje trenera od prvog dana sam bio tu, pomagao sam. Naravno, tu su bili Duda Ivković, Željko Obradović, Čivija Kovačić i Aca Petrović. Njih četvorica su bili predsednici Udruženja košarkaških trenera Srbije, ja sam peti predsednik. Bilo je tu mnogo, zaista mnogo ljudi, trenera koji su pomogli i dali veliki doprinos, zaista ne bih želeo bilo koga od njih da preskočim. Mislim da je najbolji pokazatelj broj trenera koji po završetku svakog predavanja prilazi treneru-predavaču da ga pita i diskutuju sa njim. Čak smo poslednjih godina organizovali i konferencije kako bi mladi treneri pitali predavače sve što ih interesuje. Zanimljivo je da je, na primer, Pablo Laso, tada trener madridskog Reala, na svoju inicijativu ubacio jedno predavanje više. Odradio ga je ujutro. Imao je pre toga dva predavanja, u subotu i nedelju, ali je zakazao još jedno.

Znate, nije lako treneru izaći pred 1.500 ljudi Pred tolikim brojem ljudi koji se bave istim poslom, košarkom. To je vrlo teško. Imao sam slučajeve da su mi veliki treneri prilazili, i govorili: ,,Prijatelju, nikad nisam imao ovakvu tremu, a držao sam predavanja i pred deset hiljada ljudi''.

Ostale klinike u Evropi nemaju više od sto pedeset, dve stotine posmatrača. Mi smo prešli broj od hiljadu i pet stotina! Svi žele saradnju sa nama! Postoji saradnja, ali što se Evrope tiče - mi smo avangarda.

Klinika iz godine u godinu