Slobodan Piva Ivković

Dragi prijatelji košarke,

Danas se sećamo Slobodana „Pive“ Ivkovića — čoveka čije ime i dalje odzvanja kroz košarkaške hale, kroz srca trenera i igrača, i kroz svaku trenersku priču ispisanu posvećenošću, vizijom i ljubavlju prema igri. Prošlo je već trideset godina otkako nas je fizički napustio, ali njegova svetlost nikada nije izbledela.

Piva je bio mnogo više od trenera. Bio je sanjar i stvaralac — muzičar sa slušnim darom, ljubitelj golubova, vizionar na terenu i van njega. Njegova ljubav prema košarci bila je duboka poput njegove umetničke duše, a način na koji je učio, prenosio znanje, gradio igrače i ljude oko sebe — to je bio njegov najveći talenat.
 

Na Crvenom Krstu, u klubu Radnički, Piva je napisao neke od najlepših stranica svoje karijere. On i njegovi “Krstaši” — igrači s kraja grada, strastveni i verni — stvarali su čuda. Sezona 1972/73. bila je istorijska: Piva vodi Radnički do titule prvaka Jugoslavije, iznenađujući favorizovane klubove, dok je njegova ekipa živela po principu rada, predanosti i lojalnosti. Godine koje su usledile bile su podjednako uzbudljive: 1976. osvajanje Kupa Jugoslavije bilo je potvrda da Radnički nije slučajan šampion. Pod njegovim vođstvom, Radnički je uspeo i u Evropi — stigao je do polufinala Kupa evropskih šampiona.

Ali Pivin doprinos nije bio samo u lovu na medalje. On je bio arhitekta trenerskog obrazovanja, jedan od utemeljivača Udruženja košarkaških trenera Srbije (UKTS). Već 1972. godine, zajedno sa kolegama, položio je temelje institucionalne podrške trenerima — zajednice koja će rasti, obrazovati, prenositi znanje i vrednosti. Njegova vizija je bila jasna: trener ne sme biti samo taktičar, već i učitelj, pedagog i vođa. On nije želeo da trenira samo igrače – želeo je da stvori ljude.

Piva je bio jedan od prvih trenera sa naših prostora koji je otišao da se usavršava u SAD, učivši od legendarnog Džona Vudena. Tačno je — on je verovao u moć obrazovanja, u kontinuirani rast, i u prenošenje znanja bez granica.

Njegovo nasleđe živi i kroz UKTS nagradu za životno delo koja nosi njegovo ime: „Slobodan Piva Ivković“ — do sada je to najviše priznanje Udruženja košarkaških trenera Srbije i time je ušlo u legendu. Nju je ponelo devetnaest naših vrhunskih i svetski priznatih trenera, oni koji su svojim radom, posvećenošću i ljubavlju prema košarci nastavili Pivino delo. Priznanje nije samo simbol trenerske izvrsnosti, već i svetionik vrednosti, etike i predanosti koje je Piva utkivao u sve nas.

Takođe, na Crvenom Krstu i danas se čuva njegovo sećanje: tradicionalni Memorijalni turnir “Slobodan Piva Ivković” okuplja igrače, trenere i entuzijaste u čast čoveka čiji je život bio posvećen igri i ljudima.

Piva je bio trener koji je stvarao šampione, ali — što je važnije — stvarao je i trenera. Njegov mlađi brat, Dušan “Duda” Ivković, često je govorio da je Piva bio njegov učitelj i uzor; on je bio čovek koji je najpre video u Dušanu potencijal, voleo ga je, prenosio mu znanje i poverenje.

I kao što je on nekada rekao — košarka nije samo igra. To je filozofija, zajednica, pozivanje na rast i stvaranje. Njegova poruka i danas odjekuje kroz seminare, trenerske klinike, stručne radne grupe i edukativne radnike: učite, prenosite, volite igru, poštujte ljude.

Dragi prijatelji, neka nas živo sećanje na Pivu podseća da je svaki trening prilika da izgradimo nešto više — ne samo igrača, već čoveka. Neka njegova legenda bude svetionik i inspiracija: budućim trenerima, mladim igračima, svima koji veruju u košarku kao umetnost i kao posvećenost.

Slava mu i hvala — ne samo za titule, ne samo za trofeje, već za srce koje je uložio u košarku.

Udruženje košarkaških trenera Srbije (UKTS)